Kada se građinama postavi pitanje da odrede gorući problem države čiji su građani po nepisanom pravilu na prvo mesto stavljaju korupciju. Za ovo postoje opravdani razlozi koji se ogledaju kroz niz štetnih posledica koje otežavaju rad i ostvarivanje zakonom propisanih prava i obaveza. Kada se tome doda i činjenica da borba protiv korupcije ne može da zaživi, jasno je zašto je korupcija društveni problem broj 1.

Štaviše, stručnjaci sa kojima smo razgovarali za Deutsche Welle uvereni su kako se u većini tranzicijskih država borba protiv korupcije nikad nije ni dogodila.

Izostanak propagandnih akcija i promotivnih hapšenja, koja se najčešće organizuju uoči parlamentarnih izbora, svedeče o tome da se problem korupcije jedva iko i spominje, premda je ona bila glavna tema prošlih predsedničkih izbora.Korupciju građani uvek ističu kao jedan od najvećih problema našeg društva, ali kada se godinama ne događa nikakva konkretna i korenita promena na tom polju građani počinju da veruju kako se to i ne može promeniti. Ovim se u opštoj javnosti stvara utisak da je „korupcija zabetonirana“, što nesumjivo otežava bavljenje ovom štetnom pojavom na svim nivoima društava.

Političke elite uopšte ne žele promene ni borbu protiv korupcije. Srbija je, pod pritiskom EU-a, uspostavila zakonski okvir, uspostavila preventivna tela za borbu protiv korupcije – izabrali smo poverenika za informacije od javnog značaja, uspostavljena je Agencija za borbu protiv korupcije u čijoj je nadležnosti sprečavanje sukoba interesa, osnovano je telo koje kontroliše postupke javnih nabavki. Sve ove institucije su bile zamišljene kao nezavisne od uticaja politike, ali je za njihov rad u startu obezbedilo premalo finansijskih sredstava čime su neke od njih bile gotovo paralizovane čak i u obavljanju osnovnih delatnosti, a time i postale zavisne od politike. U slučaju institucija koje u svojoj nadležnosti imaju borbu protiv korupcije još je i gore jer ni njima nisu obezbedjena finansijska sredstva, dovoljno stručan kadar kao i pravni okvir (strategije borbe protiv korupcije) kako bi radile efikasnije. Godinu za godinom glavni državni pravobranilac javno upozorava da nemaju dovoljno materijalnih sredstava za normalan rad.

Mnogo je verovatnije da će korupcija cvetati tamo gde su demokratske osnove slabe i kao što smo videli u mnogim zemljama, gde nedemokratski i populistički političari imaju mogućnost da upravo zbog toga preokrenu u svoju korist.

Kada govorimo o korupciji nju treba izjednačiti sa veleizdajom, jer…

Korupcija je veleizdaja

Kako u tome može pomoći standarda ISO 37001:2016?

Standard ISO 37001:2016 postavlja zahteve kako uspostaviti procese i postupke u organizaciji, čija je svrha da spreče svaki pokušaj podmićivanja. Dakle, norma ISO 37001 deluje preventivno. Norma je primjenjiva u svim organizacijama javnog i privatnog sektora bez obzira na strukturu i veličinu.
Stručni ISO komitet koji je radio na razvoju tog standarda je jasno naznačio da implementacija sistema ISO 37001 treba da krene od javnog sektora, što će onda „povući“ i privatni sektor da krene u implementaciju tog sistema.
Nakon ispravno implementiranih zahteva standarda ISO 37001:2016, organizacija može izvršiti sertifikaciju koju provode školovani i osposobljeni auditori. Ukoliko na certifikaciji nema nedorečenosti, organizaciji se izdaje vrlo respektabilan ISO 37001:2016 sertifikat.